Još ću malo pisati o slatkoj napasti, zvanoj ŠEĆER. Monosaharid glukoza je osnovna hrana našem tijelu, našim stanicama i nužan je u svakoj prehrani, ali u razumnim količinama.  

 

Šećer glukoza je heksoza, a njen pentozni homolog fruktoza (najsličniji monosaharid glukozi) se u našem probavnom sustavu procesira, uz utrošak energije, u glukozu koju mi možemo koristiti. Neprocesirana fruktoza ili bilo koji drugi šećer nam nisu hranjivi. Nadalje, služi kao „gorivo“, tj. izvor energije svim eukariotskim organizmima i mnogim aerobnim prokariotima.

 

Aktivnosti poput fizičkih napora, intelektualnih napora, učenje i koncentracija zahtjevaju unošenje brzih šećera u povećanim količinama, a možemo ih unesti najbrže bananama i sušenim voćem, i u lošijoj varijanti slatkišima.

 

Škrob se u našem probavnom sustavu, također, raspada do glukoze, a celulozu ne probavljamo nego je korisna za poticanje peristaltičkih kontrakcija crijeva.

 

Zašto biljojedi preživari probavljaju celulozu?

 

Svejedi imaju više sličnosti u absorpciji hranjivih tvari s biljojedima nego s mesojedima, ali način probave i struktura crijeva je sličnija mesojedima. Preživari probavljaju celulozu jer imaju nekoliko želudaca u kojima su prisutne bakterije koje luče enzime koji procesiraju celulozu u škrob koji se zatim probavlja, razlog zašto se oni ne mogu hraniti hranom animalnog porijekla je taj što iste te bakterije bi razgradile meso do histamina (derivata amida) koji bi bio za njih poguban. Svejedi i mesojedi ne luče te enzime.

 

Kakva bi naša prehrana trebala biti s obzirom na šećere?

 

Ljudi se se udaljili od prirodnog načina prehrane i unosimo više šećera i masti nego ikada prije, zbog njihove dostupnosti. Šećeri (monosaharidi i oligosaharidi) su u prirodnoj prehrani malo zastupljeni. Govoreći o arhaičnoj prehrani, namirnice bogate ovim šećerima se u prirodi teško pronalaze, a te namirnice su obično razne vrste voća i neke vrste povrća. Naš organizam je programiran na taj način prehrane. Šećeri u svakom drugom omjeru, tj. u većim količinama, nama nanose štete.

 

Svi znamo da je opasnost velika i vidljiva: pretilost, dijabetes, karijes i tako dalje... sami nadopunite ostalo.

Suradnici

Mijenjamo život nabolje!

talasi.org

Web hosting - www.cubrad.com

 

 

Broj prikaza (hitova) članaka
842972